Borbena dejstva 6. lovackog puka

6. april 1941

U ocekivanju nemackog napada, 6. lovacki vazduhoplovni puk, stavljen je takodje iz stanja ,,stroge pripravnosti" u stanje ,,stroge pripravnosti pod oruzjem". Vec oko 04.30 polece prva patrola (M. Zunic-V. Jelic) radi osmatranja istocnog i severo-istocnog sektora. Njih smenjuje par M.Nikolic-M.Boskovic, koji posle cetrdesetominutnog krstarenja uzduz granice prema Rumuniji slece na zemunski aerodrom.

U ocekivanju nemackog napada, 6. lovacki vazduhoplovni puk, stavljen je takodje iz stanja ,,stroge pripravnosti" u stanje ,,stroge pripravnosti pod oruzjem". Vec oko 04.30 polece prva patrola (M. Zunic-V. Jelic) radi osmatranja istocnog i severo-istocnog sektora.

Njih smenjuje par M.Nikolic-M.Boskovic, koji posle cetrdesetominutnog krstarenja uzduz granice prema Rumuniji slece na zemunski aerodrom.  U meduvremenu su pocele da pristizu radio i telefonske poruke o nemackim napadima na pojedine aerodrome kao i o mnogim oruzanim akcijama na granicama. Nije bilo sumnje, neprijatelj je krenuo, a to je potvrdila i patrola iz 32. vazduhoplovne grupe (M. Velikic - I. Rehak) koja je poletela u patroliranje od 05.30 do 06.30. Ovaj par ne samo sto je osmotrio neprijatelja, vec je imao i vatreni okrsaj sa celom nemacke formacije, pri cemu je avion Rehaka dobio i prve pogotke. U vazduh je poslata jos jedna patrola iz sastava 102. eskadrile, sastav D. Krstic - V. Jelic, upucena prema Severu da osmatra i izvesti o pojavi nemackih aviona. Ova patrola iz reona Stare Pazove javlja preko radija da se neprijatelj priblizava.

Prvi napadaci, mase bombardera u pratnji lovackih aviona lete ka Beogradu od Sente, niz Tisu i od Bogojeva, prateci Dunav. Na prve nemacke bombardere u pratnji 38 Me-109 i 30 Me-110 reaguju nas 2. i 6. lovacki vazd. puk; sa Krusedola polece 21, iz Zemuna 9, iz Kragujevca 13 Me-109E, kao i 5 IK-3 sa zemunskog aerodroma. Tako su nasa 43 mesersmita i 5 IK-3 poleteli u prvi ratni okrsaj.

Prvi talas nemackog vazdusnog napada cini 234 bombardera esalonirana u tri nivoa: prvi stepen, obrusavajuci bombarderi Ju-87 Stuka na visini od 2500-3000 metara, drugi stepen, bombarderi Do-17, Ju-88 i He-111 koji su leteli na 3500-4000 metara u pratnji dvomotornih lovaca Me-110, i na kraju, ali i na vrhu, lovacka zastita Me-109 koja je dolazila na 4500-5000 metara visine.

Vazdusna uzbuna trajala je od 06.15 do 08.00 casova. Nekoliko velikih grupa nemackih lovaca i bombardera sinhronizovano je doletalo nad Beograd iz raznih pravaca i izvrsilo bombardovanje.
Vazduhoplovni puk nije mogao da spreci bombardovanje, ali je naneo osetne gubitke napadacu. Tom prilikom, 102. eskadrila izgubila je 7 aviona (oborenih i ostecenih) od kojih je tek poneki mogao biti opravljen. Poginuo je komandir eskadrile, kapetan I klase Milos Zunic dok je sam napadao formaciju od 27 nemackih He-111, od kojih je jednog verovatno oborio.

Ranjeni su kapetan I klase Mihajlo Nikolic i potporucnik Miodrag Boskovic, all su uspeli da prinudno slete. Boskovic je sa 50 metara udaljenosti otvorio vatru na jedan Ju-87 kojeg su gadjali i protivavionski vodovi sa Kalemegdana i aerodroma. Pogodeni Ju-87 pao je u usce reka Save u Dunava. Nakon toga, Boskovica je napao jedan Me-109 koji ga je i oborio.

Susedna 32. vazduhoplovna grupa napala je jednu grupu neprijateljskih bombardera i lovaca u dolasku, a drugu u povratku. Usled ostecenja zadobijenih u borbi, prinudno su sleteli porucnik Bojan Presecnik, narednik-vodnik I klase Dragoljub Milosevic i narednik Zvonimir Halambek, a oboren je i ranjen porucnik Vasa Kolarov, koji je uspeo da obori 1 Me-110 i osteti jos jedan.

Prema uporedenju nasih izjava i zvanicnih nemackih dokumenata, iz ove grupe pobede su postigli, kapetan I klase Milutin Grozdanovic (1 Do-17), potporucnik Jovan Kapesic (1 Me-110), porucnik Otmar Lajh (1 Do-17), narednik-vodnik I klase Tomislav Kauzlaric (1 Me-110 i ostecen Ju-88), a narednik Ivan Rehak ostetio je jedan Ju-88. Najverovatnije, dejstvom lovaca iz 32. vazd. grupe (Aleksic, Ulcar, Halambek) je osteceno jos nekoliko nemackih aviona.

U ovom napadu koji je bio i najzesci, nasi su lovci oborili veci broj nemackih aviona, izgubivsi svojih 15, od toga: 3 oborena, 12 ozbiljno ostecenih, uz dva poginula i sest ranjenih pilota.
Posle ovog dejstva, 6. vazduhoplovni puk ostaje sa 28 ispravnih aviona: 7 u 51. vazd. grupi (Me-109E i IK-3) i 21 avion u 32. vazduhoplovnoj grupi.

Drugo bombardovanje Beograda vrsi samo jedna nemacka vazduhoplovna grupa sastavljena od Ju-87 i Me-109, a vazdusna uzbuna traje od 10.40 do 11.00 casova. Ova druga grupa bila je znatno manja, a i intenzitet bombardovanja slabiji nego u jutarnjim satima. Bombardovan je aerodrom Zemun koji je prilikom prvog napada samo mitraljiran. Iz Zemuna polecu 3, a sa Krusedola 9 jugoslovenskih Me-109E. Iz 102. eskadrile gine narednik-vodnik I klase Karlo Strbenk, ali i obara jedan nemacki Me-109, sto potvrduju nemacki dokumenti. ,,Krusedolci" su prijavili obaranje dva aviona Ju-87, dok je iz Centra za obavestavanje stiglo obavestenje o padu tih aviona, ali jednog od njih oborio je monitor ,,Drava". Jedan Ju-87 pao je kod Novog Beceja 6. aprila, a tu je sahranjena i posada aviona. Postoji pretpostavka da je taj avion oboren od pilota iz 32. vazd. grupe, posto se marsrute poklapaju. Moguce je da je jos neki Ju-87 ostecen u borbama sa lovcima iz 32. grupe, ali o tome nema pouzdanih podataka. U 32. vazduhoplovnoj grupi, lakse ili teze, osteceno je 3 aviona Me-109E.

Oko 13.00 casova nad Beograd dolece 5 bombardera He-111 koje posle bombardovanja napada par Me-109E iz Zemuna. U kratkoj borbi ostecen je avion narednika-vodnika I klase Djordja Stojanovica. Oko 14.00 casova sa Krusedola se dize par Me-109E u presretanje dva neidentifikovana aviona: Vodja para prepoznaje nase avione tipa Blenhajm, ali zbog loseg pracenja vode i iskljucene radio-stanice, neiskusni pratilac nastavlja napad i otvara vatru. Opazivsi jugoslovenske oznake, pratilac prekida napad i ne osmotrivsi rezultat vraca se na aerodrom, razdiran sumnjom da je oborio pogresan avion. Njegove sumnje se jos vise pojacavaju po dospecu obavestenja da je oboren avion Blenhajm u istom reonu gde je i on leteo. Ovakav splet okolnosti, ucinio je da deo pilota poveruje kako je nas pilot oborio Blenhajma. Naknadnom rekonstrukcijom dogadaja, utvrdeno je prisustvo dva para Blenhajma iz razlicitih jedinica i dva para Me-109 (jedna nasa i jedna nemacka) u isto vreme i u krugu precnika oko 20 km. Blenhajm su oborili nemacki lovci, a onaj po kojem je pucao nas pilot, izvrsio je bombardovanje ciljeva i sa nekoliko rupa u ,,stomaku" od Me-109, vratio se u Bijeljinu. Zbog velike sumaglice, piloti nisu mogli da osmotre i identifikuju sve letelice u ovom reonu.

Za poslednji veliki dnevni napad na Beograd, vazdusna uzbuna data je u 15.30 casova. Ovaj napad je manji, sa skoro duplo manjim brojem angazovanih aviona koji su pretezno bombardovali periferne delove grada. Nemacku lovacku pratnju cinilo je 49 lovaca Me-109 i 20 Me-110. U Zemunu je samo ispravan jedan Me-109E, ali ne polece niko.

Sa Krusedola polece 14 Me-109E. Vise pilota otvara vatru na He-111 koji pada. Istrazivanjem na terenu, utvrdjen je pad jednog Ju-87 za koga se pretpostavlja da ga je oborio major Stevan Krajinovic iz Staba puka, medjutim o tome nema nikakvih podataka u nemackim dokumentima!
Ali, uporedjenjem nemackih dokumenata i nasih izjava, potvrdjeno je da su tri nasa pilota ostetila po jedan Ju-88. Poginuli su potporucnik Dobrica Novakovic i narednik-vodnik I klase Milutin Petrov. Porucnik Bojan Presecnik je ranjen i prinudno slece, a ostecen je i avion porucnika Otmara Lajha. Posle toga, Beograd je bombardovan nocu oko 22.30 casova manjom grupom bombardera.

Prvog dana rata, u borbama na prilazima ili iznad Beograda, puk je izvrsio veliki broj aviopoletanja pri cemu su piloti imali po 4-5 zadataka, a neki avioni su leteli i po 6-10 puta sa izmenama pilota.

Puk je imao sledece gubitke: 23 aviona izgubljeno (8 oboreno, 15 osteceno), 6 pilota poginulo, a 7 ranjeno. Na kraju dana puk ostaje sa ukupno 22 aviona (1 avion komandanta puka, 14 u sastavu 32. vazd. grupe, te 7 u 51. vazd. grupi, od cega 4 Me-109E i 3 IK-3), ukupno 19 Me-109E i 3 IK-3.

7. april 1941.

Posle prva dva jutarnja poletanja parova, puk menja taktiku: umesto dejstava po patrolama od po dva aviona, sada se obrazuju polu-eskadrile (petorke), u kojima je ,,trojka" predvidena da vrsi napad, a ,,dvojka" da bude zastitni par. Sto se tice rasporeda i broja stanja aviona, puk ima ujutru ukupno 19 mesersmita i 3 IK-3, razmestenih na letelistima Prnjavor i Zemun, a tokom dana koristice se i leteliste u Radincima.

Ovog drugog dana rata, vazdusni napadi na Beograd su znatno slabiji zbog gubitaka pretrpljenih prethodnog dana kao i loseg vremena, te tako nije u potpunosti ispostovana Hitlerova naredba o "neprekidnom napadu na Beograd" ("Rollender Angriff auf Belgrad"). Nemacki bombarderi lete u malim grupama, bez lovacke pratnje, probijaju se kroz ob-lake nad Beogradom, bacaju bombe i opet beze u oblake. Jugoslovenski lovci uspevaju da nanesu gubitke neprijatelju uz minimalne sopstvene zrtve. Prilikom napada u 10.30 casova iz Zemuna uzlece 3, a sa Krusedola 5 Me-109E. Kapetan Milutin Grozdanovic obara 1 Ju-87. Istrazivanjem na terenu utvrdena je lokacija pada ovog aviona, a u lokalnoj folksdojcerskoj stampi objavljen je tekst o sahrani poginule posade. U nemackim dokumentima spominju se samo Ju-87 izgubljeni usled sudara ili prevrtanja u reonu baziranja?! Ova formacija Ju-87 bombardovala je i pomocno leteliste kod Lazarevca gde je unisten ili tesko ostecen veliki broj jugoslovenskih skolskih aviona na zemlji.

Oko 15.00 casova, iz Zemuna polece narednik-vodnik Djordje Stojanovic koji obara jedan Ju-88, ali je i sam ranjen prilikom prinudnog sletanja. Oko 17 casova, jedna grupa Ju-87 u pratnji lovaca Me-109 napada aerodrom u Novom Sadu, vijadukt kod Indjije, a u povratku, delom snaga napada i monitor ,,Moravu". Protiv nekoliko Ju-88 koji bombarduju Beograd leti na Me-109E i kapetan I klase Milan Zunjic. Od pilota Me-109E, jedino on prijavljuje pobedu; u nemackim dokumentima, posada ostecenog Ju-88, kao i posada drugog Ju-88 koji je prinudno sleteo u Rumuniji, navode da ih je napao jugoslovenski Me-109E. Protiv formacije Ju-87 koja napada vijadukt, sa Krusedola polece grupa od 11 Me-109E. Po prvi put, nasim lovcima uspeva da razbiju vecu formaciju nemackih aviona i da odbrane cilj nemackog napada od bombardovanja. Nemacki lovci, 24 Me-109 kasno stupaju u dejstvo. U toj borbi ginu: narednik Milivoje Boskovic, narednik-vodnik I klase Vladimir Gorup, nizi vojno-tehnicki cinovnik IV klase Branislav Todorovic, potporucnik Jovan Kapesic i kapetan I klase Miho Klavora, dok narednik vodnik Veljko Stalcer iskace iz pogodenog aviona i bezbedno se padobranom spusta na zemlju.

U nizu od cetiri aviona, prvi je bio avion Jovana Kapesica, zatim nemacki lovac, iza njega Miodrag Aleksic, a iza njega opet nemacki lovac. Svi su pucali istovremeno. Aleksiceva zrtva zaokrece udesno vukuci dugi trag dima i pada kod Ecke, ali i Aleksic prinudno slece. Mnogi nasi piloti su toj borbi pucali na Ju-87, ali samo za Vladimira Gorupa postoje indicije da je mozda oborio jedan.

Pogibija Mine Klavore dogodila se pred vazduhoplovcima sa Krusedola. On je poleteo sam na trojku nemackih Me-109, obara jednog, ali mu je nestalo municije. Vestim manevrima navlace gonioce nad Krusedol, ali zbog kasnog i nepravilnog uocavanja situacije, kao i neodlucnosti na letelistu Krusedol, niko mu nije poleteo u pomoc i Klavora je oboren. Neposredno pred sudbonosni pogodak, jedan od Klavorinih gonioca se previse priblizio Fruskoj Gori. Prekasno je pokusao da se odvoji i zaparao je obod brda, posle cega sledi klizanje po drugoj strani Fruske Gore kroz sumu. Top sa jednog od ovih aviona, danas se nalazi u Muzeju revolucije u Novom Sadu. Treci gonilac gubi orijentaciju i luta, pa se zbog nedostatka goriva prinudno spusta na nasu teritoriju. Zanimljivo je da u nemackim dokumentima NEMA NI POMENA O OVOME!

Posle ove borbe preostali avioni iz 32. vazduhoplovne grupe svrstani su u jednu eskadrilu, a za komandira je odreden kapetan Milutin Grozdanovic. Tri lovca iz ove jedinice prelecu uvece na pomocno leteliste Veliki Radinci II, gde se u udesu na sletanju tesko povredjuje sam Grozdanovic. Komandu tada preuzima kapetan I klase, Milisav Velikic.

Puk 7. aprila ima ukupno 90 aviopoletanja (neki piloti prosecno po tri leta), dok su neki avioni (sa promenama pilota) leteli i po 6-8 puta. Letaci puka oborili su u vazdusnim borbama (prema izjavama pilota 32. vazd. grupe): 9 nemackih aviona, dok je 52. vazd. grupa (prema istom izvoru) oborila 3 neprijateljska aviona, sto ukupno iznosi 12. Kostic navodi 14 koji su potvrdeni od Komande Glavnog obavestajnog centra Novi Sad, a prema iskazu majora Velezica. Gubici 6. vazduhoplovnog puka za ovaj dan iznose: 7 aviona iz 32. grupe i 2 ostecena iz 51. grupe, od kojih je jedan IK-3.

Nemacki podaci za 7. april govore da su jugoslovenski gubici bili 3 aviona Me-109E, 3 harikena, 2 IK-3 i 1 PZL (?), a za akciju iznad Fruske Gore (izmedu 16.00 i 17.00 casova) navodi se, da je samo u ovoj borbi oboreno ili ozbiljno osteceno 8 jugoslovenskih mesersmita Me-109E i to od nemackih Me-109 iz JG 54.

Isti izvor navodi i svoje (nemacke) gubitke: 3 oborena i 2 tesko ostecena (na sletanju izgubljena) Ju-88 iz KG 51, kao i 2 bombardera Do 17Z iz KG 2 koja su oborena. Medjutim, nemacki izvori uopste ne navode broj gubitaka sopstvenih lovackih aviona.

Posto je neprijatelj otkrio tokom dana ratna letelista, uvece 7. aprila avioni puka su razmesteni iz Prnjavora i Zemuna za Velike Radince. Grupa ima ukupno 6 aviona Me-109 od kojihje jedan ostao na letelistu Prnjavor, uz avion komandanta puka (ukupno 2 ,,komandantska" aviona mesersmit) i 2-3 aviona za vezu. Na Velike Radince prelecu iz Zemuna 3 Me-109E i 3 IK-3 iz sastava 51. vazd. grupe, dok na Krusedolskom letelistu ostaju Stabovi puka i grupe. Tokom dana osposobljen je jedan Me-109E iz 51. vazd. grupe, tako da je puk docekao kraj dana sa 10 mesersmita.

8. april 1941.

Posle razmestanja aviona i preformiranja jedinica u puku se nalazi 10 Me-109E (2 na letelistu Prnjavor -,,komandantska") i (8 na letelistu Veliki Radinci od cega su 5 iz sastava 32. vazd. grupe, a 3 iz 102. eksadrile 52. vazd. grupe). Ovog dana doletelo je i 5 harikena (Hawker Hurricane) kao pojacanje iz 4. vazd. puka na leteliste Mali Radinci (blizu Velikih Radinaca, severno od Rume), a sa Krusedola na Velike Radince II prelece jos 3 Me-109E i 3 Me-109E iz Zemuna. U okviru puka izvrseno je 10 aviopoletanja u pet patrolnih letova (verovatno i neki IK-3 - prim, autora), ali bez utvrdjenih rezultata.

9. apri 1941.

Uprkos losem vremenu, niskim oblacima, kisi i snegu, 6. vazduhoplovni puk ipak beleži sest pojedinacnih letova svojih lovaca sa neutvrdenim rezultatima. Prema nemackim podacima (koji ne odgovaraju podacima sa kojima mi raspolazemo), juzno od Novog Sada u borbama sa nemackim lovcima, navodno su oborena tri jugoslovenska lovca (?).

10. april 1941.

Avioni 6. vazd. puka rasporedeni su po ratnim letelistima: Prnjavor - 2 ,,komandantska" Me-109E, Veliki Radinci - 5 Me-109E iz 32. vazd. grupe, kao i 2-3 Me-109E i 3 IK-3 iz 51. vazd. grupe. Na letelistu Mali Radinci nalazi se i detasman od 5 harikena iz 4. vazduhopl-ovnog puka koji vise nisu leteli. Medjutim, uprkos losem vremenu, avioni 6. vazd. puka izvrsili su tog dana 8 borbenih letova, ali bez rezultata.

11. april 1941.

Stanje i raspored aviona kao i prethodnog dana (uz mogucnost da je broj raspolozivih mesersmita povecan za jedan ispravan - osposobljen, odnosno dobijen iz Zemuna sa opravke/revizije kao i jedan Me-109E popravljen na letelistu Prnjavor. (prim, autora S.O.)
Oko podne leti jedan nas Me-109E, a oko 14.00 casova dva IK-3 kao i 4-5 Me-109 koji proteruju manje formacijenemackih aviona. Dok su piloti IK-3 oborili po jedan neprijateljski avion, narednik Vukadin-Vule Jelic ostetio je jedan nemacki bombarder.

12. april 1941.

Stanje aviona kao i njihov raspored po letelistima nije se promenio, mada je komanda vazduhoplovstva nalozila da se 6. vazduhoplovni puk prebaci u reon Sarajeva i da tamo organizuje vazdusnu odbranu koncentracija jugoslovenskih trupa, ustanova i vlade, a uglavnom radi nepovoljne procene situacije, naredeno je i izvrseno spaljivanje preostalih aviona: 5 harikena, 3 IK-3 i 8 Me-109E (NEDAVNI DOKAZI -SLIKE- DOKAZUJU DA AVIONI ik-3 NISU SPALJENI NEGO ZAROBLJENI NA AERODROMU ZEMUN) na letelistu Veliki Radinci, dok na letelistu Prnjavor/Krusedol, ostaju jos 2-3 mesersmita. Ove avione prelecu za Bijeljinu B. Kostic, O. Lajh i mozda jos koji pilot (prim, autora S.O.). Medutim, nedugo po sletanju, nemacki lovci-razaraci Me-110 privlace se u brisucem letu uz Drinu i prilikom napada na leteliste, uz avione drugih tipova, unistavaju i ova poslednja dva (mozda i tri) Me-109E iz 6. vazduhoplovnog lovackog puka.

Odlazak pilota - legende. Dana 17. septembra u Beogradu je u 90. godini preminuo pilot-lovac Djordje Stojanovic, jedan od poslednjih branilaca Beograda iz Aprilskog rata 1941. godine, vazdusni as 102. proslavljene eskadrile legendarnog 6. lovackog puka, koji se u borbama za glavni grad svoje otadzbine herojski borio izvojevavsi 4 vazdusne pobede obaranjem 4 neprijateljska aviona. Pilot Stojanovic je sahranjen na Topciderskom groblju, iznad kojeg je on dalekog aprila s pocetka drugog svetskog rata vodio odsudne vazdusne bitke s nadmocnijim neprijateljem. Do vecnog pocivalista Stojanovica su u znak postovanja i pijeteta odneli piloti 204. lovacko-avijacijskog puka s aerodroma »Batajnica«, simbolicki nastavljajuci tradiciju 6. lovackog puka iz Aprilskog rata, koja ni nakon 60 godina nije ni prekinuta, ni zaboravljena.

(R.Tonkovic)